Koliko mi nedostaje

(tekst koji slijedi objavljen je na facebooku 18. marta 2024. godine autor je Zamir Hadži-Hamzić)

Studio 088.

“Za Sve Mostarce i Mostarke koji smo daleko, predaleko od Našega Mostara”

Već dugo vremena živim bez tebe…

I još nisam navikao, zašto bih lagao?

Zajedno smo se dogovorili

‘90 tih…

I uprkos svemu, bolje da se rastanemo…

Danas znam da ne mogu ovako…

Pokušao sam da te zaboravim i nisam mogao…

Pun sam uspomena i svi pričaju o tebi…

Prazna kuća, ni svjetlosti ni radosti…

Mrtav sam živ ako nisi samnom…

Reci mi da osjećaš isto što i ja…

Reci mi da me voliš, reci mi…

Kad ljubav isplovi izmene,

Neretva je ta koja nastavlja da jedri i putuje svojim tokom prema jugu i Jadranskom Moru…

Ona je ta koja je na kormilu…

I kada Neretva dobro poraste onako do srca,

Zna onaj vjetar Naš Mostarski kako da popuše u

Tvoju korist i…

Ne možemo ništa…

Za promjenu kursa koji se odredio nemoćni smo…

Kad ljubav isplovi

Ne znaš koliko mi je postalo teško,

Biti bez tvoje ljubavi i da ne mogu imati tebe…

Koliko mi je Sve to nedostajalo,

Vjerujem da nikada nećeš znati.

Tvoji poljupci i poljupci Sve Moje i Naše Raje…

“Ledeni Zagrljaj” Neretve…

I Topli Zagrljaj Balinovca, Avenije, onog “Kenjca” sa Tržnice,

Centra 2, Bazena, Stare Bolnice, Hotela “Mostara”, “Hita”, Velikog Parka, Rondoa, Šetališta, Korza, Šantićeve, Cernice, Musale, Carine, Kafane “Lira”, Autobuske Stanice, Benzinske Pumpe, Titove, Fejićeve, Tepe, Kujundžiluka, Starog Mosta, “Tina”, Tabhane, Hotela “Ruže”, one duple okuke prema Donjoj Mahali dje je nekad davno prije rata bila picerija “Kapri” i Luke te i opet nazad do Bulevara i svega naokolo…

I Tvoji Šejtani, Šejtani Neretve koji su tu malko ispod površine Neretve a ne prestaju plesat Svoj Derviški Ples odkako su ih primili u Carstvo Neretve…

Nikad se neću odvojiti od tebe

iako nek’ bude samo ovako…

Još uvijek nosiš vjenčani prsten koji sam ti dao

I u tvojim očima iluzija ponovo sija a to znamo i Ti i Ja…

Naježim se svaki put kad sam s tobom a Ti mi se Približiš i Tvoje ruke me pomiluju…

I onda Znam da sam Tvoj…

(Zamir)