Sa ovim uređajima, hemičar Otto Hahn i njegov kolega Fritz Straßmann došli su do najznačajnijeg otkrića 20. vijeka na berlinskom Institutu za hemiju Kaiser Wilhelm: 17. decembra 1938. otkrili su da se atomske jezgre mogu podijeliti - i time postavili osnovu za razvoj nuklearnih elektrana i nuklearnog oružja. Bilo je to slučajno otkriće. Hahn je, zajedno sa Straßmannom i fizičarkom Lise Meitner, zračio hemijske elemente neutronima tokom dužeg vremenskog perioda i otkrio da su se atomske jezgre transformisale u nove, teže elemente. Kada su Hahn i Straßmann skrenuli pažnju na uranijum, dogodilo se nešto neočekivano. Kada je uranijum bombardovan neutronima, ne samo da je oslobođena ogromna energija – naučnici su pronašli i element barijum, koji je samo upola teži od uranijuma. U tom trenutku, Jevrejka Lise Meitner je već bila pobjegla u egzil iz nacističke Njemačke. Međutim, u februaru 1939. ona i njen nećak Otto Frisch su objasnili rezultat testa rekavši da je jezgro uranijuma sigurno puklo. Iako je odigrala ključnu ulogu u otkriću nuklearne fisije, Nobelovu nagradu dobio je Otto Hahn. Meitner je bila nominirana ukupno 49 puta - i svaki put je ostala praznih ruku.
(welt)
(spagos)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen