U davna vremena, Arapi su na vjenčanju dijelili meso umotano u somun.Ako je bilo više gostiju nego mesa, svojim rođacima, prijateljima i onim koje su smatrali svojim, davali su prazan somun. Znajući o čemu se radi, oni bi ih pojeli ne pokazujući da su prazni.
Jednom je jedan od gostiju, ugledavši prazan somun, počeo vikati pred svima: „Moj somun je prazan – bez mesa…!!! Domaćin mu odgovori: „Kriv sam pred tobom, jer sam te smatrao svojim…“
Pouka je: Koliko je onih kojima smo i mi sami zavedeni, vjerujući da su „naši“, da će se zalagati za nas, biti nam podrška, oslonac – pogriješili u procjeni.
Pažljivo birajmo one kojima ćemo dati “prazan somun…”
(Mostar-Stari grad/20230822)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen