Kršna Hercegovka

 

Hodi Hercegovka kamenom i kršom,

ponosna i prkosna i ništa ne govori.

Ne prigovara na teret svoj iako bi mogla.

Ovo su bile žene koje nisu govorile

niti jedne riječi, a mogle su.

Tu je ponos, prkos i

onaj teret koji su nosile.

Čuvale su sve za sebe.

S kamenjara

Tamo, na kamenjaru,

di se na srid polja rađalo,

dođoh i ja, bez nekizi

bogtepitaj, snova

kakve sniju gracka dica.

Paze ji i maze, Bože prosti,

ne bi da su ko zna šta.

Nas, onomad, nisu.

Nije bijo običaj.

I više se šibicalo nego grlilo.

U duvu se vrimena šćedilo

na sveme, pa i na tome.

Ne poslušat starije,

ili bošsačuvaj, reći "neću"

osmi smrtni grij.

Od nakita imalo se 'činaše;

triščice i kamenje

'misto igračke.

'Rane štogod iz vrtla;

brez mesa do nediljne

slanine iz kiselog kupusa.

Nismo vele prigovarali,

niti smo smili.

Ilo bi se što stave prida te

ili vrvi.

Ne sićam se, vala,

da sam ikad

sila materi u krilo.

Niije bilo kad.

Sad...nije da tako triba,

ma, jopet smo, nekako,

ispali "ko Bog zapovida"

I bolji od razmažene dice.

Barem nekoje.

(objavljeno na facebook stranici Priče kroz Mostar i Hercegovinu, Damir, preuzeto sa Biralo me)