Birvaktile su dunjalukom hodali Dobri i bili su svima plaho zabremedet. More bit hodaju i sad, samo što niko više ne haje za njih. Aman jarabi šta sam se naslušao priča o Dobrim, a neke sam i upamtio. Najčešće su se pojavljivali kada je bilo najteže i iskušavali ljude za vrijeme ratova, morija i gladi. Dolazili bi na vrata ko prosjaci i ko bi im otkino od posljednjeg komada hljeba ili dao mrven soli, brašna, masla pa i šećera, tome više nikad toga ne bi nestalo u kući i ne bi se moro namirivati, sve dok nekom ne kaže. More bit ne bi ovu priču ni znali da nije ljudske potrebe da se govori, a najviše da se drugom pohvali. Ha nekom kaže namah mu svega nestane i mora opet ko i svi kupovat i namirivat se. Nejse. Hodali tako dvojica Dobrih od sela do sela i naiđu na čobanicu kako leži na ledini i gleda u nebesa, a kad ugleda njih nimukajeta, samo prebaci nogu preko noge i dalje ležeći. Upitaše je za put do selo u koje su krenuli, a ona samo podiže desnu nogu pokazujući pravac. Nit mrmori, niti progovori.
-Ova će djevojka imati dobrog i vrijednog muža. Reče jedan i nastaviše put. Na samom ulazu u selo zatekoše djevojku kako pere haljine na potoku i pjeva. Kad njih ugleda, prestade pjevati, ostavi poso i srdačno se upita. Pokazala im je put do kuće i ponudila gostoprimstvo.
-Ova će djevojka imati lošeg muža, lijenčinu i prznicu. Reče onaj isti Dobri.
Sutradan nastaviše put, a Dobri upita onog drugog zašto je govorio da će lijena i neugledna djevojka naći dobrog muža, a ona vrijedna, dobra i vesela lošeg.
-Zato što će dobar muž pokriti mahane loše žene, a dobra će žena napraviti od svakakvog muškarca čovjeka, a mi ćemo i dalje hodati i pomagati ljudima, jer što god prevagne, bilo to dobro ili loše, sve se poremeti na dunjaluku i ode sve u helać.
(tekst pod naslovom Dobri objavio je Hadžibeg, na facebooku dana 19. novembra 2021. godine)
Ilustracija, fotografija Mostar, 1900tih, Cidom
(spagos)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen