Poznati muzičar Đorđe Balašević preminuo je u 68. godini.
Beogradski mediji podsjećaju da je Balašević prije tri dana primljen na Infektivnu kliniku, gdje se liječio od upale pluća.
Prije nekoliko dana izvor blizak porodici je otkrio da se kantautor osjeća dobro i da se šali s ljekarima.
Nažalost, stanje mu se pogoršalo te je preminuo.
Balašević je bio član grupa “Žetva” i “Rani mraz”, a 1982. godine je započeo solo karijeru. Ukupno je objavio 12 albuma. Glumio je u nekoliko televizijskih serija, za koje je pisao i muziku.
Singl “Računajte na nas”, iz perioda dok je bio član “Ranog mraza”, postigao je veliku popularnost u socijalističkoj Jugoslaviji i ostao je popularan među jugonostalgičarima.
(Fena)
Sjećanje na Đoleta, Panonskog mornara:
"Kad jednom odem, a poći ću"
Kad odem
Kad me đavo
isprati, glavnim sokakom
I kad mesečina zaveje moj trag
Nemoj
tugovati, jer jednom svakom
Mali nemi slavuj doleti na prag
Kad odem
Kad zamumla
vetar zimske očenaše
I kad mrtvo lišče potera u kas
Za
kaznu prognače i tamburaše
Zbog pogrešne pesme, u pogrešan čas
Hej, budi jaka
ti
Najlakše je plakati
To nam samo Gospod svira
Jesenju
sonatu
Snio sam vrata u tom suvom zlatu
Strah me da prođem,
al' proći ću
Znam, laf si stari
ti
Nemoj sve pokvariti
Kresni samo jednu sveću
Na svetog
Jovana
Ne čuvaj, dugo pepeo tih dana
Kad jednom odem, a poći
ću
Kad odem
Kad u
prozor staviš prvu hrizantemu
I kad popucaju divlji kesteni
Ne
pali uzalud, fenjer na tremu
Kad me otmu magle jedne jeseni
Hej, budi jaka
ti
Najlakše je plakati
To nam samo Gospod svira
Jesenju
sonatu
Snio sam vrata u tom suvom zlatu
Strah me da prođem al'
proći ću
Znam, laf si stari ti
Nemoj sve pokvariti
Kresni
samo jednu sveću
Na svetog Jovana
Ne čuvaj, dugo pepeo tih
dana
Kad jednom odem, a poći ću
Kad jednom odem
Nažalost, došao je i taj dan...
Otišao je Đole.
Nepopravljivi romantik, pjesnik...čovjek uz čije pjesme su odrastale generacije.
Stihovi čije smo riječi, svaki udzah, znali napamet. Večni Dečak zbog kojeg smo se smijali, plakali, mnogi naučili ko je Bilbo Baggins, a šta intarzija... Otišao je, ali otići neće.
O tome ko je bio Panonski Mornar, neka najbolje kaže njegova biografija koju je napisao na svojoj stranici.
Počivao u miru, Đole.
Biografija koju je Đole sam napisao 1991. godine
“Prijatelji me uglavnom zovu Đole…Neprijatelji me ne zovu. Ali ne zovem ni ja njih. Pa ko duže izdrži…
Rođen sam 1953. godine (Bik) u Novom Sadu, u gradu kroz koji protiče Dunav. U Evropi formalno.
Išao sam u gimnaziju, ali nisam maturirao. Studirao sam geografiju, ali nisam diplomirao. Sve u svemu nije baš sjajno, ali je ipak korisnije nego da sam u međuvremenu doktorirao marksizam, kao neki moji ambiciozniji vršnjaci. Vojnu obavezu sam regulisao, u celosti, nisam osuđivan, ni krivično gonjen, i nisam bio član Saveza komunista.
Nosilac sam najvećih društvenih
priznanja, od kojih nemam ni najmanje lične koristi.
Ubrajaju me
u prvih pet kantautora u našim zemljama, ali u našim zemljama ima
taman toliko kantautora da, kako god okreneš, moraš biti među
prvih, i jedinih pet.
Snimio sam deset singl i devet LP-ploča. Pozlatile se, dao Bog…Profesionalnih uspeha imao sam, hvala na pitanju, a jedan od tih, na samom domaku istorije, je i Poslednja jugoslovenska turneja u maju 1990. Poslednja jugoslovenska, ne moja…
Jedva čekam da vidim ko će sledeći “napuniti” Skoplje, Niš, Beograd, Sarajevo, Zagreb i Split, o istom trošku.
Trenutno propuštam visinu. Pred narodnjačkom najezdom, povukao sam se u utvrđene gradove. Živim, još uvek, u Novom Sadu, gde sam za sebe plaćam socijalno i penzijsko osiguranje. O porezu da i ne govorimo…
Oženjen sam, sretno, devojkom po imenu
Olivera, ponosan sam otac dve lepe djevojčice*
I gotovo…
Oni
koji su me zavoleli po muzičkoj liniji, znaju štošta o meni.
Oni
koji me do sad nisu zavoleli, i neće, bojim se…"
Ni
zbog ovog romana.
Mog prvog, inače…
Pardon…
Prvog koji
je duži od šest minuta…
Tri posleratna druga
*Đole je u međuvremenu postao otac
jednog (ne više malog) dečaka, Alekse. (prim.ur.)
P.S. Sa istom
ženom
(radiosarajevo)
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen